Nesposobnost da kažete NE i postavite granice drugima, nesposobnost je da kažete DA svojim potrebama.
Nastja M. Đerman
Mi komuniciramo u svakom trenutku, bez obzira na to da li pričamo, ćutimo, ili ignorišemo druge. Komunikacija može biti verbalna - rečima, ili neverbalna, koja obuhvata sve ono neizgovoreno - izraz lica, pogled, boja i visina tona, položaj i pokreti tela, odevanje. Čak je i razmišljanje jedan vid komunikacije sa samim sobom.
U zavisnosti od toga kako se ponašamo u interpersonalnim odnosima i na koji način iznosimo svoje stavove, mišljenja i emocije, razlikujemo 4 stila komunikacije: pasivan, agresivan, pasivno - agresivan i asertivan.
U ovom tekstu ćemo se fokusirati na pasivan stil komunikacije, dok će ostali stilovi biti detaljnije obrađeni u posebnim člancima koji će u narednom periodu biti objavljivani na sajtu.
Pasivan stil komunikacije karakteriše ponašanje kojim stavljamo tuđe potrebe i osećanja ispred naših. Ponašanje se ispoljava kroz:
Osobe sa pasivnim stilom komunikacije ne izražavaju jasan stav i mišljenje, već često popuštaju svojim sagovornicima, saglašavaju se sa njima ili preuzimaju stavove drugih ljudi, umesto da grade, iznose i zastupaju svoje autentično mišljenje. One imaju teškoće da se suprotstave, da postave jasnu granicu i kažu „NE“. U pitanju su nesigurne i anksiozne ličnosti sa niskim stepenom samopouzdanja i samopoštovanja, odnosno osobe koje ne vrednuju i ne veruju u sebe u dovoljnoj meri. Kod njih je vrlo izražena potreba da budu prihvaćene u svom okruženju i iz tog razloga, one se trude da po svaku cenu izbegnu konflikte, kako ne bi razočarale druge i kako ne bi bile odbačene. Svoje potrebe „guraju u stranu“, predstavljajući sebi i drugima da to što one žele i osećaju nije toliko važno. Minimiziraju i potiskuju svoje emocije, pa tako i u konfliktnim situacijama često ne prepoznaju sopstvenu ljutnju, bes, povređenost i patnju. Nekada se može desiti da upravo ove emocije isplivaju na površinu i da ih pasivna osoba nakon dužeg vremena izbegavanja, ispolji na vrlo buran i eksplozivan način.
Pasivan stil komunikacije može biti koristan u situacijama kada prepoznate da napetost i tenzija tokom razgovora rastu, ili kada osetite da možete biti čak i fizički napadnuti. U tim trenucima je pametno povući se i ne suprotstavljati se. Međutim, na duže staze, pasivan stil komunikacije dovodi do sve veće frustiranosti i nezadovoljstva kod vas. Na poslu kolege mogu primetiti vašu spremnost da radite sve što vam se kaže i iskoristiti je tako što će vam davati više posla, znajući da im se nećete suprotstaviti. Za svoju opterećenost nećete biti nagrađeni, niti ćete biti više poštovani i cenjeni u radnom okruženju. Kod kuće, vaša submisivnost vas može koštati u smislu postavljanja sve većih zahteva od strane partnera i ostalih članova porodice, kao i od strane prijatelja, jer „na vas uvek mogu da računaju“. Možete osetiti da vas drugi generalno „uzimaju zdravo za gotovo“ i da vas ne poštuju. Važno je da osvestite da ste verovatno baš vi tome i doprineli, stavljanjem tuđih potreba na prvo mesto, a zapostavljanjem i negiranjem sebe, onoga što vi želite i kako se vi osećate.
Submisivno ponašanje - popuštanje i udovoljavanje drugima, odnosno nezalaganje za sebe, još više produbljuje osećaj lične nekompetentnosti i inferiornosti u odnosu na druge. Sve to dodatno negativno utiče na nivo samopouzdanja i samopoštovanja i tako počinjete da se vrtite u začaranom krugu, iz koga ne možete da izađete. Dugotrajna submisivnost može dovesti do određenih fizičkih tegoba poput glavobolja, problema sa leđima, želucem, kao i do izvesnih psiholoških posledica u vidu konstantne napetosti, anksioznosti i depresije.
Kako se vi ophodite prema sebi, tako će se ophoditi i ljudi iz vašeg okruženja. Kad počnete da poštujete i vrednujete sebe i svoje potrebe, to će činiti i drugi.
Vežba: Važno je šta ja mislim i kako se osećam!
Vaše potrebe, stavovi i emocije su podjednako bitni, kao i sagovornikovi. Vi vredite isto koliko i osoba naspram Vas. Ova vežba će vam pomoći da se osnažite i da se u komunikaciji više zauzmete za sebe i svoje potrebe, kao i da se suprotstavite i postavite jasne granice.
- Zatvorite oči i smestite se udobno.
- Zamislite da se pred Vama nalazi osoba sa kojom ste bili u kontaktu i tom prilikom joj se niste suprotstavili niti otvoreno izneli svoje mišljenje
- Dok ste u kontaktu sa njom, osmotrite je kako izgleda, kakvog je držanja, kakav joj je izraz lica…
- Sada recite toj osobi sve ono što dosad niste.
- Podelite sa njom kako ste se osećali u vašem poslednjem razgovoru.
- Recite joj šta stvarno Vi mislite i želite.
- Recite joj koje su Vaše potrebe.
- Postavite granicu i recite NE njenom zahtevu koji ne želite da ispunite.
- Kako ona sada reaguje?
- Kako se ponaša?
- Da li Vas nešto pita, ili ubeđuje da ipak postupite kako ona želi?
- Opet joj odgovorite da to ne želite i ostanite dosledni u tome.
- Kako ste Vi sada?
-Kako se osećate nakon što ste otvoreno izneli mišljenje i zauzeli svoj stav?
- Šta doprinosi da se baš tako osećate?
-Da li ste došli do nekog uvida?
- Šta ćete dalje?
- Kada ste spremni, možete otvoriti oči.
Ako niste mogli da uradite vežbu iz prvog puta i niste se osećali prijatno, u redu je. Nekada je teško čak i u imaginarnoj situaciji suočiti se sa onim što izbegavamo. Nemojte se obeshrabriti i pokušajte još jednom.
Nakon što ste prošli ovu vežbu jednom, ili nekoliko puta, vežbajte u ogledalu ono što izgovarate drugoj osobi, sve dok ne osetite da ste spremni, a onda joj to recite i u lice.
Ukoliko ste se pronašli u ovom tekstu, želite da unapredite vaš stil komunikacije i prepoznajete da bi vam značio razgovor i podrška stručnjaka, javite se i zakažite seansu.
