U suštini, asertivnost je hrabrost da se izrazi različitost.
Džuli de Azevedo Henks: Ženski vodič za asertivnost
Asertivnost se može definisati kao: „Oblik ponašanja koji određujemo kao borbu za svoja prava i izražavanje mišljenja na direktan način i kao odbijanje nerazumnih zahteva, bez osećanja straha i krivice” (Zarevski i Mamula, 1998).
Asertivan stil podrazumeva ponašanje u kome uspostavljate ravnotežu između vlastitih i tuđih potreba:
Asertivan stil komunikacije vam omogućava da jasno iznesete svoje stavove i mišljenja, kažete šta želite i šta ne želite, a da pri tom ne povredite drugu osobu, ili ugrozite njena prava. Asertivnost podrazumeva poznavanje sebe i svojih želja, zatim poštovanje sebe i svojih potreba, a ujedno i poštovanje i uvažavanje drugih. Asertivnost se smatra vidom socijalne i emocionalne inteligencije. Ona pomaže čoveku da bude efikasniji u zauzimanju za sebe, kao i da razvije kvalitetne odnose s drugim ljudima.
Karakteristično za asertivnu komunikaciju jeste to da se tada fokusirate na situaciju i odnos koji imate sa nekom osobom, a ne na samu osobu. Samim tim, umesto da pokušavate da promenite osobu, vaša negativna osećanja i razmišljanja su usmerena na problem, a postupci na rešavanje konkretnog problema, umesto na ličnost konkretne osobe.
Zašto je asertivnost važna?
Naučna istraživanja su pokazala da asertivni pojedinci znatno brže napreduju u poslovnoj karijeri nego njihove jednako stručne, a neasertivne kolege, što je i glavni razlog što su vodeće svetske kompanije uvrstile trening asertivnosti u bazični edukacijski paket za svoje zaposlene.
Asertivnost doprinosi većoj svesnosti, višem nivou samopoštovanja i jačanju samopouzdanja kod pojedinca, kao i kreiranju pozitivne slike o sebi, jer kada se zalažemo za svoje potrebe i ciljeve, veća je šansa da ćemo ih i ostvariti. Pri tom, asertivan stil komunikacije je efikasniji od svih ostalih, jer je veća verovatnoća pronalaženja pozitivnih rešenja prilikom suočavanja sa različitim izazovima i snižena mogućnost od ulaženja u konflikte, pri čemu sagovornici sa ovakvim stilom ispoljavaju međusobno poštovanje i uvažavanje različitih stavova i mišljenja. Pored svega, asertivna komunikacija doprinosi smanjenju anksioznosti, depresije i izloženosti stresu, odnosno pozitivno se odražava na vaše zdravlje. Što se tiče interpersonalnih relacija, omogućava vam da razvijate bliskije i jače veze sa drugima, praćene uzajamnim uvažavanjem i poštovanjem.
TEHNIKE ASERTIVNOG PONAŠANJA
1. „JA PORUKE" su poruke u kojima govorite o sopstvenom stanju i vrlo je važna konstrukcija rečenice koja se sastoji iz tri dela:
1) Opisujete ponašanje koje je druga osoba ispoljila, ali bez bilo kakve kritike i osude.
Na primer:
„Kada moram više puta da ti ponovim da nešto uradiš...“
2) Opisujete svoju reakciju i osećanja, bez pravdanja, izvinjavanja, ili samookrivljavanja.
„…osećam se tužno, jer imam utisak da me ne slušaš i kao da ti nisam važna.“
3) Navodite šta bi po vašem mišljenju bilo potencijalno rešenje u tim situacijama, govorite o željenom ishodu i to bez naredbi, ili ucena.
„Voleo/la bih da sledeći put uradiš ono što sam te zamolila, bez mog dodatnog podsećanja.“
Na ovaj način, odnosno kroz „JA poruke“, imate priliku da otvoreno iznesete svom sagovorniku kako se osećate i kakvu reakciju u vama izaziva neko njegovo ponašanje, kao i da pri tom iznesete svoju potrebu, viđenje situacije i moguće rešenje koje ste prepoznali. Kada direktno ukažete osobi na posledice, koje njegovi postupci nose, kada ukažete na to šta vam smeta, ili vam ne odgovara, kreirate mogućnost i da se problem reši.
2. POKVARENA PLOČA
Ova tehnika je jako korisna u situacijama kada imate jasan i konkretan zahtev, ali i kada želite da odbijete tuđi zahtev. Asertivna komunikacija inače podrazumeva istrajnost i doslednost, bez obzira na to da li se zalažete za vlastite potrebe, ili se nekome suprotstavljate. U tom smislu, važno je da svom sagovorniku ponavljate zahtev onoliko puta koliko je potrebno: „Možeš da me zoveš svakog radnog dana, do 17h.“. Ukoliko se radi o odbijanju nečijeg zahteva, možete ukratko obrazložiti zbog čega nešto ne želite, ili ne možete da uradite u datom trenutku. Npr. „Ne mogu večeras da izađem sa tobom, mnogo sam umorna.“, a zatim, ukoliko se i dalje insistira na izlasku, samo da odlučno ponavljate „NE“. Nemojte u tim situacijama ulaziti u beskonačne rasprave, ubeđivanja, davati raznorazna pojašnjenja i pravdati sebe. Dovoljno je samo kratko i jasno reći „NE“.
DODATNI SAVETI I PREPORUKE ZA IZGRADNJU ASERTIVNOG STILA KOMUNIKACIJE
U komunikaciji izbegavajte da koristite:
-„TI poruke", koje su usmerene na drugu osobu, govore o tuđim greškama, ili negativnim osobinama npr. „Dosadna si više sa svojim savetima.“. Ovakve poruke mogu imati prizvuk optuživanja, osude i kritike. One često mogu sadržati uopštavanja poput „Ti nikada…", "Ti uvek...“, ili „Svaki put kada…", "Ti moraš…“.
Vaš sagovornik se na ovaj način može osetiti povređeno, uvređeno, ili čak i napadnuto. Može početi da se brani tako što će napadati vas, a to onda vodi ka konfliktu gde vaša komunikacija prestaje da bude produktivna. U takvim situacijama nećete doći ni do kakvog konstruktivnog rešenja, već ćete samo produbiti problem.
Šta raditi kad ste neodlučni?
U nekim situacijama se može desiti da ni sami niste sigurni u to šta želite, ili šta ne želite i tada je važno da:
- Date sebi vremena da razmislite i istaknite to drugima.
- Tražite dodatne informacije, koje bi vam bile od pomoći da donesete odluku i zauzmete jasan stav. Nije strašno reći „ne znam“ i priznati da u datom trenutku nemate odgovor, ili da ne znate kako da postupite.
- Ne dozvolite da vas ubede da prihvatite nešto, što u „dubini duše“ osećate da niste spremni i ne želite da uradite, jer tako idete protiv sebe.
- Nemojte se pravdati, odugovlačiti, ili nalaziti izgovore: „Imam baš malo vremena da…“, ili „To će biti teško…“.
- Ne prebacujte odgovornost na druge: “Žena me ne pušta da idem sa vama u kafanu.”
- Nemojte previše tumačiti, ili se izvinjavati.
- Ponudite drugo rešenje, ako ga imate.
Kako možete da iznesete svoju zamerku bez vređanja druge osobe:
- Fokusirajte se na ponašanje, a ne na samu osobu
-Budite konkretni, izdvojite i opišite ponašanje koje vam smeta kod drugog
-Koristite „Ja-poruke“
-Iznesite svoju zamerku, ili zahtev odmah nakon ispoljenog ponašanja koje vam ne prija
-Vodite računa o svom neverbalnom ponašanju, kontrolišite svoje emocije, sačuvajte smirenost, obratite pažnju na ton kojim se obraćate, na držanje tela
-Osmotrite da li je još neko prisutan u prostoriji. Pohvale možete iznositi i pred drugima, ali svoje zamerke saopštite osobi u „četiri oka“
Kako da prihvatite tuđu zamerku, ili primedbu:
-Ne zauzimajte odmah odbrambenu poziciju i nemojte se pravdati
-Saslušajte osobu do kraja
-Pitajte šta vam tačno zamera, tražite da konkretizuje, a zatim procenite koliko je to tačno
U zavisnosti od toga, možete reći: „Ja se ne slažem sa tim i mislim da nisi u pravu, ali poštujem tvoje mišljenje.“, ili „Imaš pravo i hvala ti što si mi skrenuo pažnju na to. Vodiću računa o tome ubuduće.“, ili „Ok, šta bih mogao da uradim drugačije?“.
Kako da pohvalite drugog:
- Budite direktni, kratki i jasni
- Važno je da tačno konkretizujete na šta se pohvala odnosi. Na primer, umesto „Bio si dobar danas na sastanku.“, možete reći: „Odlično si prezentovao slučaj i imao si dobra zapažanja u vezi …“
- Budite svesni neverbalne komunikacije- gledajte osobu direktno u oči, nasmešite joj se
- Obraćajte se osobi u prvom licu, izgovarajte njeno ime
Kako da primite pohvalu:
- Ne umanjujte značaj vaših postignuća i ne potcenjujte sebe komentarima i reakcijama poput: „Ma, nije to ništa posebno.“, ili „To bi svako uradio.“
- Ostvarujte kontakt očima sa osobom koja vas hvali, nasmešite joj se
- Obratite se direktno njoj, izgovarajući njeno ime, zahvalite se „Hvala Milice, drago mi je da tako misliš.“
-Ukoliko i sami mislite isto, kažite i to naglas: „Hvala, i ja se slažem da…“
- Ako se ne slažete u potpunosti sa pohvalom, možete i to otvoreno reći: „Hvala, ali nisam samo ja doprinela …“
Nakon svega, važno je imati na umu da je asertivnost oblik ponašanja, odnosno veština u komunikaciji koja se može učiti i razvijati.
Ukoliko ste se pronašli u ovom tekstu, želite da unapredite svoj stil komunikacije i prepoznajete da bi vam značio razgovor i podrška stručnjaka, javite se i zakažite seansu.
