Samopoštovanje predstavlja doživljaj sopstvene vrednosti i ima važnu ulogu u vašem svakodnevnom funkcionisanju.
Nivo samopoštovanja pre svega u značajnoj meri utiče na vaše odnose sa drugima. Što je samopoštovanje veće, lakše ćete postaviti granicu, suprotstaviti se drugima i izboriti se za sebe. Sa druge strane, osobe sa niskim samopoštovanjem, često nisu u stanju da jasno kažu NE i u interpersonalnim odnosima se povlače, udovoljavaju drugima, odnosno idu protiv sebe. To dodatno umanjuje osećaj lične vrednosti i kompetentnosti, doprinoseći osećaju nezadovoljstva sobom, ali i drugima.
U partnerskim odnosima osobe sa niskim samopoštovanjem će verovatno tražiti partnera od koga bi mogle dobiti prihvatanje, ljubav, uvažavanje, odnosno sve ono što im nedostaje, ali dolaziće do problema kada partner ne može da ispuni ta očekivanja i da odgovori na potrebe date osobe.
Samopoštovanje se odražava i na motivaciju, u smislu da su ljudi koji pozitivnije sagledavaju sebe, spremniji da se suočavaju sa novim situacijama i izazovima, više se izlažu rizicima, ulaze u nepoznato, a time stvaraju priliku da se razvijaju i napreduju.
Generalno, osećaj lične vrednosti predstavlja važan faktor koji utiče na mentalno zdravlje, stepen ličnog zadovoljstva i na kvalitet vašeg života uopšte.
Kakvu sliku imate o sebi i koliko vrednujete sebe, u velikoj meri zavisi od toga kakav ste kontakt imali sa roditeljima i drugim značajnim osobama u detinjstvu. Deca od najnižeg uzrasta grade sliku o sebi i to tako što usvajaju mišljenja koja o njima imaju odrasli, prihvataju ih kao sopstvena i vrednuju sebe onoliko koliko ih vrednuju drugi.
Za visok nivo samopoštovanja, neophodna je roditeljska toplina, brižan odnos, praćen ljubavlju, bezuslovnim prihvatanjem i uvažavanjem deteta, njegovih potreba i mišljenja, jer na taj način dete razvija pozitivnu sliku o sebi i osećaj lične vrednosti. Što manje kritika, koje pri tom treba da budu usmerene na ponašanje, a ne na samu ličnost deteta. Pohvale i posvećivanje pažnje deci od strane roditelja su izuzetno značajne za razvoj samopoštovanja, s tim što treba voditi računa i u kom trenutku se one daju detetu.
1. Jedna od najčešćih zamki u koju roditelji upadaju je nagrađivanje poslušnosti kod deteta, jer „poslušno dete je dobro dete“. Međutim, time oni zapravo sputavaju njegovu slobodnu volju i slobodan izbor, šaljući mu poruku da nije važno šta ono misli i želi, već da je najvažnije da se ponaša u skladu sa tuđim očekivanjima i da ispoštuje ono šta kaže i zahteva odrasli od njega u datom trenutku. Roditeljski autoritet nad detetom svakako mora da postoji, ali je neophodno razgraničiti u kojim situacijama i voditi računa da pri tom ne negirate i ne gušite dečije potrebe, mišljenja i stavove, jer tako šaljete poruku - „Tvoje mišljenje i potrebe nisu važni.“, a u prevodu - „TI nisi važan.“.
Nekada je potrebno da podržite dete i kada se suprotstavi autoritetu, podržite ga kada izrazi svoj autentičan stav, mišljenje i iskažite mu poštovanje zbog toga.
2. Takođe, jedna od zamki kada se radi o samopoštovanju, jeste vrednovanje isključivo detetovih ocena, ili uspeha na takmičenjima, popularnosti u vršnjačkoj grupi, odnosno poštovanje deteta u zavisnosti od njegovih postignuća i priznanja u društvu. U ekstremnijim slučajevima, roditelji će vrednovati dete, samo ukoliko je najbolje u nečemu, postavljajući mu na taj način (pre)visoke standarde i očekivanja koje treba da ispuni, kako bi bilo uvaženo i prihvaćeno od strane roditelja. Iako ovakvi roditelji svakako misle najbolje svojoj deci, žele im da između ostalog budu i uspešni u onome što rade, vrlo je verovatno da će takva deca izrasti u osobe koje će sebe validirati kroz uspeh u karijeri, kroz materijalne stvari, titule, trofeje, ili kroz uspehe u drugim sferama - brak, deca, širok krug prijatelja, cenjenost u društvu, prestiž. Problem se javlja u tome što su sve to spoljašnji faktori koji doprinose osećaju lične vrednosti, te ukoliko toga nema, osoba se iznutra neće osećati zadovoljno, niti dovoljno vrednom sama sa sobom.
Dete treba da se oseti važnim samo po sebi. To znači poštovati ga jednostavno zato što je ljudsko biće, a ne zbog toga što ispunjava očekivanja drugih, ili ostvaruje određena postignuća.
3. Nešto što je za razvoj samopoštovanja gore i od kritikovanja i od odsustva pohvala, jeste ravnodušnost i nedovoljna zainteresovanost roditelja za dete. Svako od nas, pa tako i deca imaju potrebu za pažnjom, da budu viđeni, saslušani i uvaženi od strane pre svega značajnih osoba u njihovom životu. Kada ih odrasli ne primećuju, deca dobijaju poruku „Ti nisi bitan.“, ili „Nisi vredan moje pažnje.“. Kada ih ignorišu, dobijaju poruku: „Ti ne postojiš.“.
Izuzetno je važno kako se ophodite sa vašom decom:
- Pažljivo slušajte šta vam pričaju - Ostavite sve druge aktivnosti u trenutku kada dete ima potrebu da razgovara sa vama. Sedite sa njim u istoj ravni i gledajte ga u oči. Ne prekidajte ga dok priča, izbegavajte komentare, nemojte pridikovati detetu i učiti ga kako je trebalo da postupi, već ga jednostavno slušajte i uvažite. Ukoliko je u pitanju neki problem, pitajte ga šta ono misli da je najbolje da uradi.
- Ponašajte se prema deci kao prema ravnopravnim sagovornicima - Pitajte dete za savet, ili pomoć, kada vi imate neku dilemu. Na taj način mu iskazujete poverenje, šaljete poruku da vam je stalo do njegovog mišljenja, koje poštujete i cenite.
- Interesujte se za decu i šta im se dešava u životu - Pitajte dete kako je provelo dan, kako se danas oseća, ko mu je najbolji prijatelj, koja mu je omiljena boja…
- Uvažite ih i posvetite im pažnju onda kada je traže, bez odlaganja - Izbegavajte odlaganje detetovih potreba npr. „Ne mogu sad da se igram sa tobom, hajde sutra“, „To ćemo kasnije, sada nešto radim.“, jer time mu šaljete poruku da imate druge prioritete, a ono će to shvatiti da nije dovoljno vredno da bi vam bilo na prvom mestu i da ne zaslužuje vašu pažnju.
Poštovanjem naše dece, razvijamo njihovo samopoštovanje. Kad nauče da poštuju sebe, poštovaće i druge.
