Svako se može naljutiti - to je lako! Ali, naljutiti se na pravu osobu, do odgovarajuće mere, u pravom trenutku, iz ispravnog razloga i na odgovarajući način - to nije jednostavno!
Aristotel: Nikomahova etika
Agresivan stil podrazumeva komunikaciju gde osoba stavlja vlastite potrebe ispred tuđih i ponaša se tako što:
Osobe sa ovakvim stilom komunikacije vrlo otvoreno, jasno i direktno iznose svoje stavove i mišljenja i ne odstupaju od njih. Oni nisu u stanju, ili ne žele da stvari sagledaju iz drugačije perspektive, niti da čuju i uvaže tuđe mišljenje i gledište. Zastupaju lične interese i teže ka ostvarenju sopstvenih ciljeva po svaku cenu, ugrožavajući prava drugih. Ponašaju se egoistično i time šalju poruku da ih drugi ne zanimaju, niti da im je važno šta oni misle i osećaju. Imaju nizak stepen empatije.
Osobe sa agresivnim stilom komunikacije su grube u ophođenju sa svojim sagovornicima, skloni su da viču, psuju, vređaju i ponižavaju. Zbog toga, često ulaze u konflikte gde dolazi i do fizičkih obračuna. Cilj im je da pokažu svoju moć i dominaciju. Ponašaju se arogantno u komunikaciji i na taj način drugima poručuju da nisu toliko inteligentni, kompetentni, odnosno da su manje vredni. To može biti njihov štit i maska, kojima zapravo prikrivaju osećaj lične inferiornosti i nedostatak samopoštovanja. Takve osobe funkcionišu po principu „Napad je najjača odbrana“ i primenjuju ga kako bi sprečili druge da vide njihove nedostatke, ili im upute kritiku na koju su inače vrlo osetljivi. U nekim slučajevima agresivno ponašanje u komunikaciji može imati odbrambenu funkciju kada se osoba oseti napadnuto i ugroženo. Postoje i osobe koje imaju usvojen agresivan stil komunikacije, jer su odrastale u okruženju gde je takvo ponašanje bilo normalizovano, čak i potkrepljivano, pa su vremenom razvile uverenje da je to jedini način da dođu do svog cilja.
U određenim situacijama agresivan stil komunikacije može zaista biti koristan i pomoći vam da se zauzmete za sebe, da postavite jasne granice, ili ostvarite neki cilj kroz razgovor u kome ćete otvoreno izneti svoje mišljenje, stanje i potrebe. Međutim, ukoliko je ovaj stil dominantan u vašem svakodnevnom funkcionisanju, imaćete više štete nego koristi. Naime, agresivan pristup u komunikaciji povećava nivo stresa i napetosti, kako u drugima, tako i u vama. Slabi vaš imunitet, dovodi do fizičkih posledica i narušava vaše zdravlje. Takođe, agresivan stil se odražava i na interpersonalne odnose, sprečavajući vas da ostvarite kvalitetne i prisne relacije sa drugima. Vaša usmerenost na kritiku, sklonost ka omalovažavanju i nepoštovanje prema sagovorniku, izaziva odbojnost i potrebu kod ljudi da se distanciraju od vas. Osobe u vašem prisustvu mogu početi da izbegavaju da otvoreno iznose svoje stavove i mišljenja, ili sa druge strane, mogu vam se suprotstaviti, što će odvesti u još veće konflikte, pa čak i u fizička sukobljavanja. Slab kvalitet interpersonalnih odnosa može uticati na razvoj osećaja usamljenosti, a time i na pojavu depresije.
Ohrabrujuće je to što su svi stilovi komunikacije naučeni, a samim tim i podložni promeni. Evo nekoliko saveta i smernica kako možete raditi na tome da budete manje agresivni, a više asertivni u interakcijama.
- Vežbajte da slušate vašeg sagovornika bez prekidanja. Upadanjem u reč, šaljete poruku sagovorniku da ga ne uvažavate i da vam nije bitno šta ima da kaže. Aktivnim slušanjem ćete sebi dati šansu da bolje upoznate osobu naspram vas, da je bolje razumete i da uspostavite prisniji odnos sa njom, iako možda ne deli isto mišljenje sa vama.
- Vežbajte komunikaciju bez kritike i osude. Umesto rečenica poput – „Stalno moram da te podsećam i ti na kraju opet zaboraviš! Ništa nisi u stanju da uradiš sam!“, koristite „ja poruke“ i podelite sa osobom kako se vi osećate i šta želite - „Kada ne uradiš ono što sam te zamolila, osećam se kao da ti nisam važna. Volela bih da se više uključiš i pomogneš mi oko nekih obaveza u kući.“.
- Sačekajte trenutak pre nego što odgovorite. Na taj način možete da izbegnete burnu reakciju i da sagledate svoje potrebe, regulišete emocije u datom trenutku, a zatim smireno i staloženo iznesete svoje mišljenje.
- Vodite računa o načinu na koji komunicirate. Budite svesni vaše verbalne komunikacije - reči i izraza koje upotrebljavate, kao i neverbalne komunikacije. Obratite pažnju na visinu i boju tona kojim govorite, izbegavajte grube i nagle pokrete, mahanje rukama, naginjanje ka sagovorniku i ulaženje u njegov intiman prostor.
- Vežbajte empatičnost. Budite svesni i ljudi oko sebe, osluškujte i pratite kako se oni osećaju i ponašaju u kontaktu, kako doživljavaju vas i vaše ponašanje. Stalno se stavljajte u poziciju vašeg sagovornika – u „njegove cipele“. Ukoliko vam je teško i ne možete to da zamislite u glavi, možete i otvoreno da pitate osobu sa kojom razgovarate: „Kako si sad? Da li sam možda bio previše grub kad sam ti rekao ...?“, ili „Učinilo mi se da si se ućutao dok sam pričala. Da li sam te ja nečim uvredila?“.
Ukoliko ste se pronašli u ovom tekstu, želite da unapredite svoj stil komunikacije i prepoznajete da bi vam značio razgovor i podrška stručnjaka, javite se i zakažite seansu.
