Razumevanjem osećanja, razumećete i sebe. Prihvatanje i integrisanje emocija, vodi ka prihvatanju i integrisanju pojedinih aspekata sebe. To dovodi do oslobađanja određene količine energije koju ste dotad trošili na kontrolisanje neprihvatajućeg osećanja, a sada je možete konstruktivno iskoristiti i usmeriti je na vaš rast i razvoj.
Strah uglavnom percipiramo u negativnom kontekstu i vidimo ga kao neprijatnost, koju bismo rado izbegli. Ovo osećanje je često neprihvatljivo u samom društvu i dovodi do toga da ga osoba krije, maskira, ili potiskuje, jer "plašiti se" znači biti kukavica, slabić, ili manje vredan.
Strah je osećanje koje se javlja u situacijama kada procenimo da smo u opasnosti, odnosno da smo ugroženi i da ne možemo na adekvatan način da se suprotstavimo i odbranimo. U tom slučaju, radi se o realnom strahu, koji je opravdan. On ima pozitivnu ulogu i može biti naš Savetnik, Čuvar, Zaštitnik, Spasilac. Strah nas upozorava, čuva i štiti u situacijama koje procenjujemo kao potencijalno opasne i ugrožavajuće. On nam govori da je možda trenutak da zastanemo i da se povučemo. Strah nam je neophodan kako bismo se zaštitili i preživeli. On ima funkciju vitalnosti i života, pomaže nam da se adaptiramo na nove okolnosti, a time i da se razvijamo.
Međutim, pored pomenutih realnih, postoje i nerealni strahovi, koji su proizvod naše fantazije. Oni su iracionalni i javljaju se u situacijama u kojima nema objektivne opasnosti, ili je rizik od opasnosti izuzetno nizak. Nerealni strahovi imaju negativnu funkciju, oni nas koče i sputavaju utoliko više ukoliko su većeg intenziteta i trajanja. Ovi strahovi se nalaze u osnovi različitih mentalnih poremećaja - paranoja, hipohondrija, fobije, opsesivna stanja.
Svako od nas nosi neki strah, samo ga različito imenujemo. Neko to naziva zabrinutošću, neko nervozom, neko napetošću, a vrlo često se ispostavi da je u suštini tog osećaja zapravo strah.
Strah je često razlog dolaska na terapiju i savetovanje, s tim što pojedini klijenti otvoreno verbalizuju i ispoljavaju svoje strahove, dok kod drugih oni nisu ispoljeni, već su potisnuti ili zamaskirani drugim simptomima. Čak i kod klijenata koji ističu da se "ničega ne plaše", strah je takođe prisutan, samo što oni još nisu spremni da sebi to priznaju. Nažalost, oni nisu svesni da više energije troše i sebe iscrpljuju negirajući strahove, nego suočavajući se sa njima. Zato je prvi korak u psihoterapijskom procesu osvestiti strah.
Kvalitetan terapijski odnos sa psihoterapeutom, koji vas sluša i razume, osetljiv je na vaše potrebe i prati vašu dinamiku, pomaže vam da se opustite i lakše pratite sebe i svoj proces, odnosno šta i kako radite. Kada imate dobar kontakt sa svojim terapeutom, osećaćete se sigurnije, manje uplašeno i bićete spremniji da sagledate i prihvatite sebe i svoje emocije. Tada će i vaš strah izaći na površinu.
Kada ste prepoznali i prihvatili činjenicu da je strah definitivno tu, važno je i upoznati se sa njim. Uz pomoć različitih tehnika u terapijskom tretmanu - eksperimenata i kreativnih imaginacija, istražujete vaš strah, proširujete svesnost o njemu, ispitujete sa čime je povezan, koji su okidači za njegovo pojavljivanje, koja je njegova uloga i svrha postojanja, kolikog je intenziteta, kakve misli i telesne senzacije izaziva u vama. Uz pomoć tehnike eksternalizacije, možete zamisliti strah ispred sebe, dati mu ime, razgovarati sa njim i pitati ga sve što vas interesuje. Sa druge strane, možete se staviti na njegovo mesto i govoriti iz njegove pozicije. U svakom slučaju, u terapijskom procesu, gde se osećate sigurno i podržano od strane svog terapeuta, u mogućnosti ste da budete u kontaktu i povežete se sa svojim strahom, a samim tim i da se sa njim suočite.
Ukoliko je vaš strah intenzivan i preplavljujuć, on može delovati sputavajuće i parališuće. Može vas remetiti u svakodnevnom funkcionisanju i kočiti vaše napredovanje. U tom slučaju je posebno važno da se više pozabavite njime i radite na njegovom prevazilaženju.
Prilikom suočavanja sa strahom i prolaženja kroz situacije u kojima se on javlja, vi u terapijskom procesu kroz odgovarajuće vežbe i vođene fantazije, istražujete druge efikasnije načine reagovanja. Tako postajete spremniji da se u narednoj situaciji u kojoj se strah ponovo javi, izborite sa njim.
Suočavanje sa strahom ne znači nužno i njegovo nestajanje, ali svakako dolazi do određene promene. Paradoksalno, do promene dolazi onda kada prihvatite svoj strah i kada mu dozvolite da vas potpuno obuzme. Samo po sebi to deluje vrlo zastrašujuće, naročito kada su u pitanju napadi panike praćeni intenzivnim i preplavljujućim strahom, ali ima efekta i u praksi se pokazalo da tada strah postepeno počinje da slabi. Što ste bolje sa strahovima koje nosite u sebi, pridavaćete im manje značaja i oni će gubiti na snazi. Strah ima onoliku snagu koliku mu je mi damo.
