Samokritičnost je osobina koja omogućuje ljudima da na zdrav način sagledavaju i preispituju vlastite odluke i postupke, a neophodna je kako bi osoba mogla da menja svoja ponašanja ili ciljeve koje je izabrala. Ukoliko osoba nije sklona analizi i preispitivanju svojih postupaka, čvrsto se drži stava da je uvek i apsolutno u pravu, ne dovodi u pitanje svoje odluke i uverena da je svaki postupak ispravan, onda ona ne ostavlja mnogo prostora sebi za napredovanje. Naime, samokritičnost omogućuje osobi da raste i razvija se, tako što procenjuje da li je donela pravu odluku, da li je ispravno postupila, u skladu sa sistemom vrednosti koje je usvojila, kao i da li su postavljeni ciljevi odgovarajući, realni i prihvatljivi. Na ovaj način, osoba svoje postupke može da koriguje, menja i prilagođava određenim okolnostima, a što vodi ka ostvarivanju željene promene.
Sa druge strane, kada je samokritičnost prenaglašena, može nas odvesti u samoobezvređivanje. Za razliku od samokritičnosti, koja predstavlja kritički osvrt na naše ponašanje i postupke, samoobezvređivanje je usmereno na kritiku i omalovažavanje vlastite ličnosti. Kada nismo ispunili vlastita očekivanja i ostvarili željene rezultate, uzroke za to nalazimo u svojoj ličnosti, određenim crtama, karakteristikama, fokusirani smo na svoje slabosti i nedostatke. Sve to doprinosti učvršćivanju negativne slike o sebi, gde sebe sagledavamo kao manje vredne, nedovoljno sposobne, ili inteligentne, pa čak i loše. Ovakav pristup utiče na pad sampoštovanja i samopouzdanja, odražavajući se na naša dalja individualna postignuća. Osim toga, u nama se razvijaju negativna osećanja- ljutnja na sebe, krivica, potištenost, depresija.
Za samoobezvređivanje je u značajnoj meri zaslužan naš unutrašnji kritičar, koji u određenim momentima može imati veliku snagu, moć i uticaj na to kako sagledavamo sebe i svoj život. Ovaj glas u nama vrlo često predstavlja glasove važnih figura u našem odrastanju. Najčešće su rečenice, komentari i kritike koje unutrašnji kritičar izgovara, upravo one rečenice, komentari i kritike, koje su nam nekad u detinjstvu upućivali naši roditelji i značajni drugi. Osobe koje su u detinjstvu bile izložene čestim kritikama, uvredama i ponižavanjima, razviće jakog unutrašnjeg kritičara. Pored toga, samoobezređivanju mogu biti sklone osobe koje su pretrpele neki vid fizičkog, psihičkog, ili seksualnog nasilja.
Samoobezvređivanju možemo pristupiti iz različitih uglova. Postoje razni načini, tehnike i vežbe kako stupiti u kontakt i povezati se sa svojim unutrašnjim kritičarem, kako ga razumeti i doći do uvida koja je zapravo njegova svrha, kao i dobrobit od njegovog postojanja. Sa druge strane, važno je biti svestan i svojih potreba u datom trenutku - šta nam je potrebno da čujemo umesto kritike, koje su to reči ohrabrenja, pohvale, koji vid podrške bi nam značio i pomogao i sl. Najvažnije od svega je da klijenti postepeno učvršćuju veštine da se umesto kritikovanja sopstvene ličnosti, fokusiramo na sagledavanje i evaluaciju naših postupaka, odluka, ciljeva, a što predstavlja pravi put ka napretku i promeni.
Ova vežba pomaže da sami sebe podržite, osnažite i prigrlite. Da sebi pružite ljubav i poštovanje koji su vam potrebni i koje zaslužujete. Vežba kroz njeno redovno praktikovanje jačaćete pozitivnu sliku o sebi, što će voditi sve većem prihvatanju sebe i svoje ličnosti.
Sedite udobno.
Udahnite duboko nekoliko puta.
Zamislite da vam je u posetu došla vaša lična dobra vila. Obratite pažnju na njen izgled - šta ima na sebi, kakav joj je izraz lica. (Ako vas ne gleda s ljubavlju, to nije vaša dobra vila! Otpustite je i zamislite osobu koja vas istinski voli.) Sada BUDITE dobra vila.
Kažite svom štićeniku/štićenici koliko ga volite i kako je on sjajna osoba. Kažite mu sve ono zbog čega mu se divite. Ubedite ga da ste mu uvek pri ruci sa svojom ljubavlju i podrškom.
