Porodična Psihoterapija

Sistemski pristup i porodična psihoterapija omogućuju sagledavanje vaše porodice kao jedne celine, gde promena u jednom delu sistema svakako utiče na promene u ostalim delovima.

Svaki simptom koji ispolji jedan član porodice, na određeni način se odražava na ostale članove i obrnuto - simptom koji nosi pojedinac je rezultat načina na koji funkcioniše ceo porodični sistem.

Ovakav vid terapije je pre svega usmeren na porodične relacije, kako između pojedinaca, tako i između određenih podsistema unutar porodice (partnerski, roditeljski, sibling - braća i sestre).

Fokus je na promeni ustaljenih obrazaca i uvođenju novih ponašanja, kojima se menjaju porodične interakcije, a time i celokupno funkcionisanje porodičnog sistema.

Opšti cilj porodične psihoterapije je podrška vašoj porodici da nastalu krizu prevaziđe i nastavi da skladno funkcioniše, gde će svaki član imati priliku da se samostalno razvija i napreduje.

Na porodičnu psihoterapiju se mogu javiti porodice koje u datom trenutku prolaze kroz određene promene i krize gde je potrebno da se njeni članovi adaptiraju na nove okolnosti - selidba, rođenje deteta, polazak deteta u školu, sindrom „praznog gnezda“ nakon odlaska dece iz porodice, razvod, bolest i gubitak člana porodice.

Takođe, porodičnu terapiju primenjujem prilikom prevazilaženja određenih teškoća koje dovode do zastoja i disbalansa u porodičnom sistemu poput narušenih porodičnih odnosa i loše komunikacije. Kada su u pitanju izazovi kod dece, na terapiju se mogu javiti roditelji sa decom koja su prošla kroz neko traumatično iskustvo, ispoljavaju određeni zastoj, ili regresiju u razvoju, koja imaju strahove, noćne more, promene u ponašanju, samopovređivanje.

Sistemska terapija je naročito korisna porodicama sa detetom u pubertetu, kada je često narušena komunikacija na relaciji roditelj – dete.

Važno je da i roditelji u određenoj meri budu uključeni u terapijski proces, naročito ako se radi o detetu nižeg kalendarskog uzrasta.

Ukoliko nisu svi članovi porodice motivisani da se jave na psihoterapiju, ili iz nekog razloga nisu u mogućnosti, to nije prepreka.

Ovaj pristup je moguće primenjivati i samo sa jednim delom porodice, pa čak i u individualnom radu, gde se kroz određene tehnike i vežbe na terapiju „pozivaju i uključuju“ i ostali članovi porodice, koji nisu prisutni.

Moja uloga je da se pridružim i povežem sa svakim članom porodice, gradeći odnos poverenja ponaosob, ali i na nivou sistema.

Moja uloga nije da budem sudija i odlučim ko je u pravu. Naprotiv, uvažavam i poštujem stav i mišljenje svakog pojedinačnog člana, trudim se da sagledam porodičnu situaciju iz različitih perspektiva i pristupam bez kritike i osude, osim u slučajevima porodičnog nasilja, koje je svaki terapeut dužan da prijavi nadležnim institucijama.

Seansa sa porodicom traje 60-90 minuta.